Katedra za proizvodno-informacione tehnologije i menadžment osnovana je 1966. godine kao Katedra za mašinsku obradu i mašine alatke. Već na početku rada  afirmisala se u krugu  odgovarajućih  katedri na Mašinskim fakultetima u tadašnjoj Jugoslaviji kao naučno - istraživačka jedinica koja se pretežno bavi problemima teorije i tehnologije obrade materijala deformisanjem. Od tada Katedra je znatno proširila svoju naučnu i istraživačku delatnost, tako da danas pokriva praktično celu oblast proizvodnog mašinstva.
 
Na početku rada na Katedri je bilo samo nekoliko nastavnika i saradnika u stalnom radnom odnosu. Sa razvojem Fakulteta razvijala se i Katedra i permanentno proširivala svoju obrazovnu, naučnu i istraživačku delatnost. U prvih nekoliko decenija rada Mašinskog fakulteta u Nišu tadašnja Katedra za proizvodno mašinstvo je posedovala najveći naučni i nastavni potencijal i predstavljala je okosnicu razvoja i napretka celog Fakulteta. Smer/profil ’’Proizvodno mašinstvo’’ upisivao je najveći broj studenata Mašinskog fakulteta. Tadašnja Katedra za proizvodno mašinstvo je bila pionir u mnogim aktivnostima na Fakultetu. Na ovoj katedri su otvorene prve poslediplomske studije (1972/1973), publikovan prvi časopis, realizovan prvi naučno-istraživački projekat (finansiran od strane države, tj. od resornog Ministarstva za nauku), organizovan prvi naučno-stručni skup itd.

Katedra je 1975. godine počela sa organizovanjem naučno-stručnih skupova i izdavanjem publikacije "Sredstva i metode obrade deformisanjem" (SIMOD). Održano je devet naučno-stručnih skupova pod nazivima "Oscilovanje obradnog sistema pri obradi materijala deformacijom i identifikacija fenomena koji utiču na njegove konstruktivno-tehnološke karakteristike", "Izrada elemenata metodom dubokog izvlačenja", "Prerada lima izvlačenjem i ocena obradivosti lima", "Automatizacija tehnoloških postupaka", "Zapreminsko deformisanje materijala", "Noseće strukture presa" i "Obrada materijala eksplozijom". Mašinski fakultet u Nišu, odnosno Katedra za proizvodno mašinstvo izdala je tri broja (3., 4. i 5.) jugoslovenskog časopisa "Obrada deformisanjem u mašinstvu", koji već desetak godina izlazi u Novom Sadu na engleskom jeziku pod nazivom "Journal for Technology of Plasticity". Dugogodišnji urednici naučnog časopisa Facta Universitatis – Series: Mechanical Engineering bili su članovi ove katedre (Prof. dr Predrag Popović, Prof. dr Miodrag Stoiljković). U zajednici sa savezima alatničara Beograda i Niša Katedra je 1980. god. organizovala seminar pod nazivom "Metode i alati za zapreminsko oblikovanje i kovanje", a štampan je i priručnik pod istim nazivom u redakciji Prof. dr Predraga Popovića. U međuvremenu su održani mnogi drugi seminari, posebno iz domena informacionih tehnologija. Zbog svog značaja i obima treba pomenuti četiri ciklusa programa ’’PRISMA’’, za prekvalifikaciju pripadnika Vojske, koji su održani u periodu od 2005. god. do 2008. god., čiji su nosioci bili članovi Katedre za proizvodno-informacione tehnologije i menadžment.
 
Katedra je u proteklom periodu imala privilegiju da tri puta (1974., 1984. i 1998.) organizuje najveći nacionalni skup iz oblasti mašinstva pod nazivom “Savetovanje proizvodnog mašinstva Jugoslavije”. U saradnji sa Savezom mašinskih i elektrotehničkih inženjera i tehničara Srbije održana su tri naučno-stručna skupa ’’HIPNEF’’ (2002., 2004. i 2008.).

Katedra je osamdesetih godina prošlog veka veoma aktivno učestvovala u organizaciji Opštinskog takmičenja metalskih radnika Niša. Njeni članovi su stalno učestvovali u radu žirija Republičkog takmičenja metalaca Srbije (Lj. Janković, V. Marinković, B. Rančić).

Za izuzetan doprinos razvoju proizvodnog mašinstva u bivšoj Jugoslaviji i Srbiji nekoliko nastavnika Katedre je dobilo najveće priznanje u našoj struci - Povelju i plaketu ’’Prof. dr Pavle Stanković’’ (Prof. dr Predrag Popović, Prof. dr Vojislav Stoiljković, Prof. dr Dragan Domazet, Prof. dr Velibor Marinković).
 
Imajući u vidu buran razvoj nauke i tehnike poslednjih decenija, kao i potrebu da mašinski inženjeri poseduju proširena i integrisanja znanja iz mnogih oblasti, Katedra uvodi veći broj  novih predmeta iz oblasti informacionih tehnologija i menadžmenta i menja naziv u Katedra za proizvodno-informacione tehnologije i menadžment.

Članovi Katedre za proizvodno-informacione tehnologije i menadžment su bili i danas jesu članovi organizacionih i/ili naučnih odbora mnogobrojnih naučno-stručnih skupova i simpozijuma. Na mnogim od ovih skupova u zemlji i inostranstvu učestvovali su sa radovima.

Članovi Katedre su uspešno realizovali veliki broj naučno-istraživačkih i inovacionih projekata, koje finansira Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije, kao i na desetine projekta za potrebe privrede. Poslednjih godina zapaženo je učešće nastavnika i saradnika Katedre za proizvodno-informacione tehnologije i menadžment u izradi većeg broja međunarodnih projekata.
 
Na Katedri je od njenog osnivanja do danas diplomiralo 1494 studenta. Pod rukovodstvom profesora Katedre odbranjeno je 32 doktorskih disertacija i 42 magistarske teze. Profesori sa Katedre bili su članovi mnogih Komisija za ocenu i odbranu doktorskih disertacija i magistarskih teza na drugim fakultetima u zemlji i fakultetima bivših jugoslovenskih republika.
 
Pod ingerencijom Katedre za proizvodno-informacione tehnologije i menadžment danas su sledeće laboratorije:

• Laboratorija za mašine alatke i mašinsku obradu;
• Laboratorija za mašinske materijale;
• Laboratorija za automatizaciju;
• LIPS-laboratorija;
• CIM-TTC laboratorija;
• Laboratorija za metrologiju.

Prvi upravnik Računarskog centra Mašinskog fakulteta bio je Prof. dr Dragan Domazet sa tadašnje Katedre za proizvodno mašinstvo. Rukovodilac i glavni saradnici Inovacionog centra za informacione tehnologije su sa Katedre za proizvodno-informacione tehnologije i menadžment.

Osnivač i dugogodišnji Šef Katedre bio je Prof. dr Predrag Popović, a zatim su na tu funkciju birani Prof. dr Aleksandar Pavlović, Prof. dr Vojislav Stoiljković, Prof. dr Velibor Marinković, Prof. dr Dragan Domazet.
 
Od početka rada tadašnja Katedre za proizvodno mašinstvo je organizovala nastavu na profilu “Proizvodno mašinstvo”, a u periodu od 1972. god. do 2005. god. i postdiplomske studije na profilu pod istim nazivom. Studije na navedenom profilu obuhvatale su predmete zajedničke nastave, predmete na smerovima (Tehnologija obrade rezanjem, Tehnologija obrade deformisanjem, Računarski podržane proizvodne tehnologije) i izborne predmete. Osim navedenog, članovi Katedre izvodili su nastavu i iz nekoliko predmeta opšteg kursa za sve studente Mašinskog fakulteta (Mašinski materijali, Tehnologija mašinogradnje, Organizacija proizvodnje).
 
Nastavnici i saradnici u stalnom radnom odnosu Katedre za proizvodno-informacione tehnologije i menadžment danas (februar 2010.) su: Prof. dr Miroslav Trajanović (Šef Katedre) , Prof. dr Vojislav Stoiljković, Prof. dr Velibor Marinković, Prof. dr Miodrag Stojiljković, Prof. dr Dragoljub Lazarević, Prof. dr Dragan Temeljkovski, Prof. dr Miodrag Manić,  Prof. dr Bojan Rančić,  Prof. dr Miroslav Radovanović, Prof. dr Goran Radenković, Doc. dr Peđa Milosavljević, Doc. dr Saša Ranđelović, Doc. dr Predrag Janković, asist. dr Dragan Mišić, asist. mr  Miloš Stojković, asist. mr Nikola Korunović, asist. mr Vladislav Blagojević, asist. mr Jelena Milovanović, asist. mr Milan Zdravković, asist. Dušan Petković, asist. Nikola Vitković, asist. Milan Trifunović i laborant Novica Jovanović.

U međuvremenu u penziju su otišli članovi Katedre zaslužni za njen razvoj i afirmaciju: Prof. dr Aleksandar Pavlović, Prof. dr Svetislav Zarić, Prof. dr Predrag  Popović, Prof. dr Miroslav Drezgić, Prof. dr Ljubomir Janković, Prof. dr Dušanka Vukićević. Nažalost, među živima više nije nekoliko prvih članova Katedre: Doc. dr Božidar Mitić, Prof. dr Miroslav Pavlović, Prof. dr Vladimir Ognjanović i laborant Gorjan Đurđanović.