Katedra za mehaniku razvila se iz grupe za mehaniku i automatiku koja je radila na Mašinskom odseku Tehničkog fakulteta u Nišu. Od 1985. godine grupa za automatiku pripada Katedri za precizno mašinstvo i automatiku, a od grupe za mehaniku formira se Katedra za mehaniku. Razvoj katedre bio je pod naučnim i stručnim mentorstvom profesora sa Univerziteta u Beogradu. Prvi nastavnici bili su prof. dr Mirko Josifović (1960/61), prof. dr Milan Banić (1961), prof. dr Milan Vrećko (1961/62), prof. dr Kosara Jojić-Radosavljević (1962/63), prof. dr Vladimir Baziljević (1963).

Od 1963/64 školske godine nastavu iz svih predmeta grupe mehanika na Mašinskom odseku Tehničkog fakulteta preuzima prof. dr ing. dipl. mat. Danilo P. Rasković. Iako u honorarnom radnom odnosu, nastavu je izvodio celu deceniju, sve do 1974. godine i suštinski je prvi stalni nastavnik grupe predmeta mehanika na Mašinskom odseku Tehničkog fakulteta u Nišu. Ostavio je snažan pečat na formiranje nastavnog kadra na grupi predmeta mehanika i dao fundamentalna nastavno-naučna programska opredeljenja u oblasti mehanike na Mašinskom odseku Tehničkog fakulteta, odnosno kasnije na Mašinskom fakultetu u Nišu. Bio je i izuzetno plodan autor mnogobrojnih, studentima tehnike pristupačnih univerzitetskih udžbenika i priručnika, koji se koriste i danas. Prof. dr Danilo Rasković bio je inicijator uvodjenja poslediplomskih studija na Tehničkom fakultetu i na Mašinskom odseku. Prvi upisani student poslediplomskih studija 1970. godine (završila 1972. godine) bio je sa grupe za Tehničku mehaniku; mentor je bio prof. dr Danilo Rasković.( Detaljnije videti odrednicu Danilo Rasković).

Katedra za mehaniku pokriva nastavu iz sledećih predmeta: Mehanika I (Statika), Mehanika II (Kinematika i Dinamika), Otpornost materijala i Elastodinamika (Teorija oscilacija i teorija elastičnosti). Mehanika izučava ravnotežu i kretanje, stabilnost i upravljanje kretanjem materijalnih objekata makro- i mikrosveta, stvarajuci modele, fizičke i matematičke, koji se primenjuju u inženjerstvu, mašinstvu i gradjevinarstvu, za izučavanje fenomena dinamike inženjerskih sistema i podsistema.

Prvi šef Katedre za mehaniku i automatiku bio je prof. dr Danilo Rasković, a naredni dr Radivoje Marjanović (1974-1977), dr Katica Hedrih (Stevanović) ( 1977-1979, 1981-1983) i dr Dušan Stokić (1979-1981, 1983-1985). Šef Katedre za mehaniku od 1985. godine je dr Katica Hedrih (Stevanović).

Stalni nastavnici i saradnici Katedre za mehaniku danas su: prof. dr Katica (Stevanović) Hedrih, prof. dr Dušan B. Stokić, doc. dr Mile Maksić, prof. dr Predrag Kozić, prof. dr Ratko Pavlović, asistenti mr Snežana Mitić, mr Dragan Jovanović, mr Aleksandar Filipovski i asistent-pripravnik Goran Janevski.

Pored više od dvadeset univerzitetskih udžbenika i priručnika koje je napisao prof. dr Danilo Rasković, od kojih su neki doživeli i po dvadeset izdanja, navodimo samo najznačajnije udžbenike koje su publikovali ostali članovi Katedre:

• dr Dušan B. Stokić, Osnovi tenzorskog računa, Naučni podmladak, 1973.
• dr Katica (Stevanović) Hedrih, Izabrana poglavlja Teorije elastičnosti, Mašinski fakultet u Nišu (izdanja 1976, 1983, 1988.) 
• dr Katica (Stevanović) Hedrih,Izabrana poglavlja Teorije nelinearnih oscilacija, Univerzitet u Nišu, 1975. 
• dr D. Antić, dr Dragoljub Djordjević, dr Katica (Stevanović) Hedrih, Prirodne nauke danas, Univerzitet u Nišu (izdanja 1988, 1990.) 
• dr Katica (Stevanović) Hedrih, Život i delo srpskih naučnika (monografija), poglavlje - Ljubomir Klerić (str. 129-179), SANU, Beograd, 1996.

Katedra za mehaniku formirala je seminar "Teorijska i primenjena mehanika" koji je održavao povremeno sednice od osnivanja Katedre za mehaniku i automatiku, a od septembra 1989. do kraja 1995. po pravilu jednom nedeljno. Inicijator i prvi rukovodilac Seminara bila je prof. dr Katica (Stevanović) Hedrih.

Na sednicama seminara saopstavali su svoje radove profesori i saradnici Mašinskog fakulteta, Gradjevinskog fakulteta, Fakulteta zaštite na radu, Elektronskog fakulteta i Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu. Po pozivu su gostovali akademici, profesori i vodeći naučnici iz inostranstva ( SSSR, Ukraine, Ruske federacije, USA, Poljske, Japana, Kanade, Grčke, Nemačke), kao i akademici i profesori sa drugih jugoslovenskih univerziteta (Beograda, Novog Sada, ljubljane, Zagreba, Titograda, Kragujevca).

Učesnici po pozivu iz inostranstva bili su: akademik J. A. Mitro-poljski, Institut Matematike, Kiev, Ukraina (1983, 1995), akademik K. Frolov, Institut mašinstva, Moskva (sadašnji potpresednik Akademije nauka Ruske federacije) (1976), akademik F. Cernousko (1995), Moskva, dobitnik evropske nagrade za robotiku u 1995 godini, prof. dr A. Tylikonjski, Varšavska politehnika (1988, 1990), prof. dr J. Vojnarovski, Politehnika Sljonska, Gljivice, (u to vreme predsednik Društva za mehaniku Poljske) (1986), prof. R.Hetnarsky, Rochester Institute of Technology, Nenj York, USA, (1990), akademik V.V. Kozlov, Moskva, (1993), prof. dr V. Nes, Univerzitet u Masacusetsu, USA (1991), prof. dr K. Jagasaki,Japan, prof. dr J. Pindera, Vateroo, Kanada (1990), akademik V. Rumjancev, Moskva, Rusija (1995), prof. dr K. Almeida, Rio de Žaneiro, Brazil, (1995), akademik A. Martinjuk, Kiev, Institut mehanike, Ukraina, (1995), prof. dr Dan Stamatiu, Bukurest, Rumunija (1995), dr A. Lopatin, Institut matematike, Kiev, Ukraina (1995), dr V. Filjcakova, Institut matematike, Kiev, (1991, 1995), prof. dr B. Kindratckij, Lvovska politehnika, Lvov, Ukraina (1991), akademik A. Kounadis, Univerzitet u Atini, Grčka.