Osnivanjem Mašinskog odseka Tehničkog fakulteta u Nišu, 1960. godine, stvoreni su uslovi za početak visokoškolske nastave iz oblasti mašinstva. Fakultet je osnovan Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o univerzitetima, koji je usvojen od strane Narodne skupštine 18. maja 1960. godine.

Na osnovu Uredbe Izvršnog veća NRS br. 321. od 10. juna 1960. godine, Fakultet je počeo sa radom 17. oktobra 1960. godine. Prve školske 1960/61. godine upisano je 145 redovnih i 332 vanredna studenta mašinstva, a nastava se izvodila u zgradi Tehničke škole. Za praktičnu nastavu su korišćene laboratorije u Fabrici mašina i železničkih vozila "Stanko Paunović", u fabrici pumpi "Jastrebac", kao i školske radionice Industrijske škole i radionice Tehničke škole u Nišu. U prvoj školskoj godini Mašinski odsek je imao samo dva nastavnika i tri saradnika u stalnom radnom odnosu.

Krajem 1962. godine izgrađen je laboratorijski blok nove zgrade, ali su prostorije za laboratorije te 1962/63. školske godine privremeno adaptirane u slušaonice za predavanja i vežbanja.

Od školske 1964/65. godine nastava se odvija u novoj zgradi Tehničkog fakulteta, a saradnjom sa Mašinskom i Elektronskom industrijom osposobljen je veći broj laboratorija.

Školske 1965/66. godine su na Mašinskom odseku formirani smerovi koji se orijentišu na transportne mašine, železnička vozila, dizalice i hidraulične masine.

Školske 1966/67. godine napuštena je stepenasta nastava i upisana prva generacija studenata koja je nastavu slušala po novom nastavnom planu koji uvodi blago usmeravanje sa tri izborna predmeta na tri smera (železnički, proizvodni i konstrukcijski). Pored Katedri za matematiku i fiziku, zajedničkih za sva tri odseka, u okviru Mašinskog odseka radile su:

- Katedra za konstruisanje mašinskih elemenata i mašina koja je obuhvatala predmete: Mašinski elementi, Mašinske konstrukcije, Nacrtna geometrija, Tehničko crtanje, Čelične konstrukcije i dizalice i Železnička vozila i

- Katedra za obradu materijala i mašine alatke koja je obuhvatala predmete: Mašinska obrada i mašine alatke, Mašine alatke, Mašinska obrada II, Konstrukcija pribora i alata, Tehnološki postupci i kontrola i Tehnologija materijala.

Iste godine su uz pomoć MIN-a osposobljene laboratorije za hemijsko, mehaničko, radiografsko i mehanografsko ispitivanje, a laboratorije za termotehniku i za ispitivanje goriva, maziva i vode dobile osnovni instrumentarij kako za održavanje vežbi tako i za istraživanje.

Starešine Mašinskog odseka bili su profesori Vukadin Krstić, Pavle Dražić, Stojadin Stojičić i Jurij Korobov.

Odlukom Saveta Tehničkog fakulteta od 2.2.1971. g, potvrđenom od strane Skupštine SR Srbije 14.6.1971. g, i usvajanjem prvog Statuta 1972. g. Mašinski odsek prerasta u Mašinski fakultet Univerziteta u Nišu. Fakultet dobija čvršću i određeniju organizacionu strukturu, počev od organa upravljanja, Saveta u širem i užem sastavu, Nastavno-naučnog veća, komisija, katedri, Instituta i sl. U trenutku osnivanja Fakultet je imao 19 nastavnika i 16 saradnika u stalnom radnom odnosu, od kojih 3 doktora nauka i 4 sa magistraturom. Formirano je 11 katedri:

- Katedra za fiziku,
- Katedra za matematiku,
- Katedra za mehaniku,
- Katedra za mašinske konstrukcije,
- Katedra za hidrauliku,
- Katedra za termotehniku,
- Katedra za proizvodno mašinstvo,
- Katedra za automatiku,
- Katedra za materijale,
- Katedra za transportno mašinstvo,
- Katedra za mehaniku mašina.

Novim Statutom Mašinskog fakulteta od 1974. g. usvojen je novi nastavni plan i program. Uvodi se nastava za sticanje vise spreme - mašinskog inženjera. Usvaja se nova organizacija katedri (manji broj katedri s vecim brojem ljudi) i Instituta za mašinstvo. Formirano je šest katedri:

- Katedra za prirodno-matematičke nauke,
- Katedra za energetiku,
- Katedra za mašinske konstrukcije,
- Katedra za proizvodno mašinstvo,
- Katedra za mehaniku i automatiku,
- Katedra za društvene nauke.

Nastavnim planom bilo je predviđeno šest smerova na petogodišnjim:

- smer proizvodnog mašinstva,
- smer železničkog mašinstva
- smer transportnog mašinstva
- energetski smer
- smer automatskog upravljanja
- smer preciznog mašinstva

sa po 6-7 usmeravajućih predmeta, i pet smerova na dvogodišnjim studijama:

- pripremno-proizvodni,
- proizvodni smer,
- konstrukcijski smer,
- eksploatacijski smer,
- motorizacijski smer,

sa po 5 usmeravajućih predmeta. Opredeljivanje studenata za smerove bilo je slobodno.

Novim Statutom od 1978. g. bilo je predviđeno usmeravanje studenata obzirom na potrebe privrede (na bazi konsultacija koje su vođene sa svim privrednim organizacijama regiona) i činjenicu da je potrebno obezbediti stabilan razvoj smerova.