Fond: 2+22+2

Nastava:

Predavanja

III Semestar

Predavanja :

dr Ljiljana Petkovic,  red. prof.

Ponedeljak10-12h, sala 305

Konsultacije: Ponedeljak 8-10h

Petak          8-10h

IV Semestar

Predavanja :

dr Predrag Rajkovic, docentPonedeljak10-12h, sala 305

Konsultacije: Ponedeljak 10-12h

                           Petak         10-12h

Vežbe:

dr Predrag Rajkovic, docentSreda15 - 19h, sala 403-4

Cetvrtak  12 - 17h

Literatura:

1. Ljiljana Petkovic: Numericka analiza, Prosveta, Niš 2003

2.  Lj. Petkovic, S. Trickovic, P. Rajkovic: Zbirka zadataka iz numericke matematike, Nova Jugoslavija, Vranje 1997.

3. Lj. Petkovic, P. Rajkovic: Uvod u softver”Mathematica”, udžbenik u elektronskom obliku,

Mašinski fakultet u Nišu, Niš, 2003.

Sadržaj predmeta:

U ovom predmetu izucavaju se neke osnovne metode približnih izracunavanja za rešavanje matematickih problema koji ne mogu biti rešeni analitickim metodima. Potreba za ovakvim izracunavanjima javlja se u skoro svim prakticnim problemima naucno-tehnickog karaktera.

Sadržaj predmeta cine sledece oblasti:

1)uvod u teoriju grešaka;

2)numericko rešavanje sistema linearnih jednacina i drugih linearnih problema;

3)numericko rešavanje nelinearnih jednacina;

4)interpolacija i aproksimacija funkcija;

5)numericka integracija;

6)numericko rešavanje obicnih diferencijalnih jednacina.

Kako svaki numericki metod podrazumeva naporan i dugotrajan racun, deo predavanja i narocito vežbanja bavice se izucavanjem savremenog matematickog softvera (Mathematica i Matlab).

Student treba da se osposobi da koristi sve mogucnosti ovakvih softvera. Štaviše, kroz nastavu programiranja, treba da dostigne nivo samostalnogpisanja programa pomocu koga ce biti vršena prakticna realizacija numerickih algoritama.

Obaveze studenata u toku pohadanja nastave:

1. Redovno pohadanje nastave (i predavanja i vežbi) je obavezno i predstavlja preduslov za dobijanje potpisa iz ovog predmeta. Dozvoljen broj izostanaka je maksimalno 3 po semestru.
2. Tokom nastave studentima ce biti zadavani zadaci za samostalan rad. Ocekuje se da student aktivno ucestuje u njihovoj izradi.
3. U toku školske godine bice organizovana tri kolokvijuma za parcijalno polaganje dela ispita iz numericke matematike i to: prvi kolokvijum decembra,drugi sredinom letnjeg semestra i treci kolokvijum krajem letnjeg semestra. Svaki kolokvijum sastoji se od niza teorijskih pitanja i zadataka koji su obradivani tokom predavanja i vežbanja. Materijal za pripremu kolokvijuma bice prezentiran na sajtu predmeta uoci polaganja.
4. Za polaganje dela ispita iz programiranja, student je obavezan da pripremi i odbrani seminarski rad. Rad se sastoji iz 3 zadatka koje treba numericki rešiti, napraviti program u Mathematica-i za prakticnu realizaciju na racunaru i prikazati dobijene rezultate. Položen seminarski rad predstavlja preduslov za izlazak na završni ispit.
5. Na kraju školske godine organizuje se završni ispit u obliku testa pitanja iz celokupnog gradiva.

Uslovi za polaganje ispita:

·Za aktivnosti predvidene tackama 1. i 2. student može postici maksimalno 20 poena (maksimalno 10 po semestru).

·Broj poena koje student može ostvariti na kolokvijumima je: na prvom i dugom kolokvijumu 25 poena i na trecem 30 poena.

·Ukupan broj poena koje student može osvojiti prethodnim aktivnostima je 100.

·Za položen seminarski rad iz programiranja student dobija ocenu koja ucestvuje u odredivanju konacne ocene iz ovog predmeta.

·Student može položiti ispit i bez polaganja završnog ispita pri cemu je maksimalna ocena

8 (osam ) (videti tabelu sa raspodelom ocena). Polaganjem završnog ispita student ima

mogucnost da ostvari maksimalnu ocenu.

Tabela sa raspodelom ocena:

Student može položiti ispit ukoliko je redovno pohadao nastavu, odbranio seminarski rad iz programiranja i na kolokvijumima ostvario ukupno bar 60 poena. Tada, u zavisnosti od ostvarenog broja poena na kolokvijumima, može dobiti jednu od sledecih ocena:

Za ocene9(devet) i10 (deset) obavezan je usmeni deo ispita.

Studenti koji su na kolokvijumima ostvarili izmedu 50 i 60 poena, moraju izaci na usmeni deo ispita kako bi položiti ispit u celosti.

Svi preostali studenti, polažu pismeni deo ispita u redovnim ispitnim rokovima

koji se sastoji od 5 zadataka. Deo iz programiranja se može polagati na samom pismenom ispitu izradom 2 algoritma i programa za zadatke sa datog blanketa,

ili odbranom seminarskog rada do dana pismenog ispita.

Usmeni deo ispita je zasnovan na pitanjimasa unapred datog spiska.

Ocena se odreduje na osnovu svih raspoloživih informacija o aktivnostima studenta

vezanim za ovaj predmet.